Vile zidarice

  Nigdere po gorah ni bilo va staro vreme tuliko vil kuliko v Uške i va Belebiće. Va teh brežineh su bivale vili zidarice.

  Jedanput su se vadjale te vili ke od njih te zazidat va jenu jedinu noć veću i lepču stvar. Jedan kvartni petak obnoć su počele zidat.

  Vili z Belebića nosile su va krile ž njega kamene v Reku. Tamo su zidale crekav svetega Vida. Zidale su, zidale su Božju noć se samemi kvadruni od mramora. Već je bila skoro finjena crekav kad su počeli kukurikat petehi. Zadnje vili su bile nad moren z kamenen. Zgubile su moć kad su čule petehi. Krilo od tarvesa njin se j rascenperalo, kamene ž njega drepilo j va more. Od tega su se stvorili Bodulski škoji.

  Zavin tega vili nisu dofinile cerkav. Na sredine j ustala škuja. To su oteli već puti finit zidari Kirci. Ja, ma to njin ni bilo dano. Ča su ono po dneve zazidali, v noći su zrušile vili. Najzad su pustili ća. Škuju su pokrili staklon, tako j i dan danaska.

  Vili Uškarice nosile su z Uški va krileh puni tarvesi kamena va Polu. Tamo su zidale renu ale, kako neki deju, Divić-grad. Te vili j, kod i one z Belebića, zateklo jutra čuda prej lego su finile. Kad su z Uški nesle zadnjo kamene, počeli su petehi kukurikat. Ontrat su vili zgubile moć, pak njin je kamene popadalo va more. Od tega kamena storili su se škoji Brijuni.

  Renu va Pole ni ni proveval finit nijedan. Zavin tega i danas stoji kako su ju pustile vili.

Literatura: BOŠKOVIĆ-STULLI Maja, Usmene pripovijetke i predaje, 365-366.